Autor mc |
3 Novembar, 2020 |
read_nums (261)
uši ima sam' da stoje.
zbog njega mi život teži.
nema noge gde da stoje.
Jedan put mi stalno vrda,
levo - desno, on se mrda. To je put do mojih snova.
Bah, Pikaso, Kazanova,
umeli su put da slede
da snivanja ne izblede.
Dok ja jedva putak stižem,
jedva ka snu glavu dižem.
Pričam putu snove svoje, uši ima sam' da stoje.
Ne vodi me kamo treba,
sve sam dalje ja od neba.
Pute, stani, gde si poš'o?
Sad je red na mene doš'o!
Iz inata put tad beži, zbog njega mi život teži.
Da bar, Pute, nešto vrediš,
pa da onda miran sediš!
Na sve strane rupe tvoje, nema noge gde da stoje.
Čekaju me snovi moji,
godine mi glava broji!
Muke svoje ček da vidiš,
nećeš više da me stidiš!
Štap u ruke igra sada,
putem mojim red već vlada.
Rupe puta evo celim,
snovima se ja veselim.
Nema više da mi luta,
putovođa svog sam puta.
