To be, or not to be? -

Porok nad porocima

Autor mc | 11 Novembar, 2020 | read_nums (243)



    Gotovo svi poroci su aktivni, u smislu da na određeni način pokreću telo ili misli. Svi poroci idu putem: dobro ti je, fenomenalno, ali odjednom pokažu pravo lice i nađeš se u gorem položaju nego pre što si ga konzumirao. Ovaj najveći među njima je drugačiji, jer nas čini neaktivnima. Naizgled. 
     
    Možda niste očekivali ovo, ali to je, dragi moji, lenjost. Ona se uvuče neprimetno, kroz loše osećanje ili neki neuspeh i opravdava se njima. Tako, kad se jednom uvukla, ona gricka polako sve iznutra dok jednom ne shvatite da vas nisu jeli ni oni koji su vas povredili, ni oni koji su otišli od vas, ni osećaj krivice, ni loše raspoloženje, ni to što vam je dosadno - koliko lenjost da se suočite sa onim od čega bežite.
    Možda, ako završite svoje obaveze, više nećete razmišljati o tome koliko ste bezvredni, ili nećete trošiti energiju na ljude koji to ne zaslužuju? Oni su samo lažni uzok našeg samosažaljenja.
    Lenjost je porok, zato što nas i čini zavisnicima. Ona kroz svoju navodnu neaktivnost i obamrelost tela i uma, nama šalje signal da je opravdano da ležimo i ne radimo ništa, da jadikujemo jer nismo ostvarili neki cilj, jer nam je život težak, jer je opravdano da nekome kome je loše ne radi ništa. Pa jeste, ali samo ljudima koji nisu u mogućnosti da išta preduzmu. 
    Postoje i oni koji su je svesni, ali umesto da je se reše oni kažu kroz smeh: ne mogu ti ja to, ja sam lenja osoba... Undecided Cry

    Zar nije lenjost uzrokovala i ostale poroke? Lenjost je bežanje od sebe, od odgovornosti prema sebi u svakom smilsu, ali najpre od onog unutrašnjeg. 
    Dosta su neodređene zamenice bile uzroci naše statičnosti.  

    Kako protiv lenjosti? Identifikacija (koja nije dovoljna, ali je neophodna) i akcija. Identifikacija podrazumeva da tačno otkrijemo šta je to od čega bežimo, a onda da delamo. 
    Na primer: mrzi me da učim jer ima previše. Akcija: učim 15 minuta dnevno. Zaboravim na previše, jer je previše potrebno - dobro je kad čovek ima gde da napreduje, a da se ne lažemo, uvek će imati. 
    Dovoljan je svakodnevni mali korak, da se nova putanja u našem mozgu, volji i hrabosti formira. I eto nas, za neko vreme trčkaraćemo poznatom stazom koja je prethodno bila pod trnjem ili ogromnom travom. Olakšanje je bilo iza toga.

    Sve poznato, ali mi se i dalje vrtimo kao centrifuga očekujući da smo mašina koja se sama gasi ili koju će neko spolja da ugasi. U tom čekanju iscedićemo se maksimalno, osušiti kao neplodna smokva.
    Odoh i ja da koraknem, da ne bi više onim ljudima i stvarima koje krivim za svoju nepokretnost gorele uši. Gre'ota.  

Dodaj komentar





Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva

Linkovi