Ptica je odletela za tobom. A ja - šta ću?
Autor mc | 5 Novembar, 2020 | read_nums (38)
Ptica
Izašao sam na pauzu
u službenom odelu:
tehnički radnik u školi.
Crno-plavo odelo,
tregeri,
skoro smotan duvan
ostavljao je težak miris.
Bio sam opušten
i pomalo ružan,
takav je bio i dan.
Ali, ne marim.
Ne bih mario ni ovoliko,
da nisi prošla,
da kasnije nisam pomislio
kako sam baš zbog
tebe primetio kako izgledam.
Zbog tebe ili
zbog tvog nežnog
osmeha,
Ne znam.
Od tad oblačim
kaput, očev i star.
Ali pokriva odelo.
Ne palim cigaru
dok ne pređem mesto gde
sam te sreo.
Pomalo i stanem tamo,
gledajući krošnju
drveta, trazeći pticu kojoj
si se osmehnula.
Nikad je nema.
Mora da je odletela za
tobom.
Ona je bar mogla!
I neka je,
srecan sam!
Jer da nije,
dva bi srca
ostala ranjena
tvojim osmehom.
Izašao sam na pauzu
u službenom odelu:
tehnički radnik u školi.
Crno-plavo odelo,
tregeri,
skoro smotan duvan
ostavljao je težak miris.
Bio sam opušten
i pomalo ružan,
takav je bio i dan.
Ali, ne marim.
Ne bih mario ni ovoliko,
da nisi prošla,
da kasnije nisam pomislio
kako sam baš zbog
tebe primetio kako izgledam.
Zbog tebe ili
zbog tvog nežnog
osmeha,
Ne znam.
Od tad oblačim
kaput, očev i star.
Ali pokriva odelo.
Ne palim cigaru
dok ne pređem mesto gde
sam te sreo.
Pomalo i stanem tamo,
gledajući krošnju
drveta, trazeći pticu kojoj
si se osmehnula.
Nikad je nema.
Mora da je odletela za
tobom.
Ona je bar mogla!
I neka je,
srecan sam!
Jer da nije,
dva bi srca
ostala ranjena
tvojim osmehom.
